Priuštite sebi san
Bez dobrog sna noću
nemoguće je funkcionisati danju. Spavanje kao osnovna
fiziološka potreba nužno je za obnovu organizma. Brojna
naučna istraživanja pokazuju da nedostatak ili loš
kvalitet sna mogu ozbiljno ugroziti ljudsko zdravlje.
Posledice noći s nedovoljno sna su razdražljivost,
dekoncentrisanost, smanjena radna sposobnost, usporenost
i psihička odsutnost.
Manje je poznato da su ljudi koji
premalo spavaju skloni gojaznosti. Uzrok verovatno leži
u sistemu hormona koji upravlja osećajima apetita i
gladi. Naime, nedostatak sna koči proizvodnju leptina,
koji telu daje osećaj sitosti. Istovremeno, podstiče se
proizvodnja grelina, supstance koja podstiče potrebu za
jelom.
Uopštena preporuka je da organizmu za
oporavak i odmor treba osam sati sna. To naravno zavisi
od individualnih potreba svakog čoveka. Međutim, jedno
je sigurno, čak i ako spavate dovoljno sati, to vam ne
garantuje da ćete se probuditi odmorni, jer na kvalitet
sna utiče mnogo toga: dnevni ritam, starosna dob, stres,
konzumiranje alkohola, nikotina i kofeina, fizička
aktivnost...
Pored
svega, smatra se da je dobar krevet najvažniji za dobar
san. Uopšteno se može reći da dobar krevet mora biti
dovoljno prostran za spavača kako bi tokom sna mogao da
menja položaje tela. Krevet treba da održava telesnu
temperaturu spavača, te da upija i u vazduh odvlači
prekomernu toplinu i vlagu koju telo oslobađa tokom
noći. Uz to, mora biti lep, čvrst i trajan.
„Stari smo onoliko koliko
ja stara naša kičma”
Savremeni život je iz temelja promenio
navike ljudi: sve se manje krećemo! Sedenje na radnom
mestu, u automobilu, uz televizijski program pridonosi
neaktivnosti skeletnih mišića, a istovremeno i povećanju
telesne težine. To je razlog što ljudi sve više pate od
bolesti koje prouzrokuju promene na kičmenom stubu.
Pravilan dnevni i noćni odmor kičme izuzetno je važan za
izbegavanje oštećenja.
Ležati na tvrdoj, ravnoj podlozi bez
jastuka pogrešno je, jer ležaj mora biti srednje tvrd i
savitljiv u tolikoj meri da se pri ležanju prilagodi
zakrivljenosti kičmenog stuba. Takođe, suviše mek ležaj
izaziva niz neželjenih efekata.
Dobar ležaj treba da bude umereno tvrd
kako bi podržavao telo u anatomskim odnosima. Podloga se
mora ugibati od jedan do tri centimetra. Ako se previše
ugiba, središnji deo kičme prelazi u kifozu, što
uzrokuje brz umor i remeti san. Pod glavu treba staviti
mali jastuk jer on održava fiziološku vratnu kifozu.
Strpljivo isprobavanuje pre kupovine
najbolji je način da izaberemo pravi krevet
Ne postoji patentirano rešenje za idealan
krevet. Svaki čovek bi trebalo da ima krevet koji
odgovara njegovoj težini, telesnoj građi i navikama
spavanja. Tokom sna položaj tela promenimo od dvadeset
do šezdeset puta. Umorni mišići, posebno leđni, koji
telo drže uspravnim, morali bi da se rasterete u svakom
položaju pri spavanju. Kičmeni pršljenovi, koji služe
kao prigušivači udaraca, tokom noći treba da se oporave,
a za to je neophodno da se kičma odmara u svom prirodnom
položaju.
Iz tog
raloga, pri kupovini kreveta ne treba biti preterano
štedljiv, već treba izdvojiti onoliko novca koliko je
dovoljno da bismo ispunili uslove za kvalitetan ležaj.
Postolje kreveta
Postolja s letvicama
od masivnog drveta trajnija su od onih gde dušek leži
samo na nosačima ili držačima. Ako je postolje šire od
140 centimetara, preporučuje se središnji nosač.
Podloga dušeka
Za podlogu dušeka
posebno je važan stabilan ležaj. Kako dušek, tako i
njegova podloga moraju da podupiru telo u svim
položajima spavanja. Najčešće se prodaju drveni okviri s
oprugama, kod kojih fleksibilne letvice čine podlogu za
spavanje. Preporučuju se letvice od bukovog drveta jer
dugo ostaju elastične i stabilne. Razmak između letvica
trebalo bi da iznosi od tri do četiri centimetra ako
služe kao podloga za dušek od lateksa ili hladne pene.
Podloge kod kojih je moguće podizati uzglavlje i uznožje
mogu nam omogućiti ugodnije čitanje ili da podignemo
umorne noge. U tom slučaju, pregibne tačke moraju da
odgovaraju građi našeg tela. Potrebno je podupreti ceo
gornji deo tela, a ugao mora da iznosi do 45 stepeni.
Kod uznožja je dovoljno podizanje za oko šest
centimetara. To je dovoljno da rasteretimo noge i
poboljšamo cirkulaciju. Za takve podloge potreban je i
elastičan dušek.
Uzglavlje
Uzglavlje nije samo ukras kreveta. Na njega
se može udobno smestiti pri sedenju i čitanju pred
spavanje, a uz to štiti glavu od hladnoće zida. Ako je
uzglavlje tapacirano, dobro bi bilo da se može skinuti i
oprati.
Fioke ispod kreveta
Fioke ispod kreveta u
kojima može da se drži posteljina omiljene su u malim
stanovima. Ali, treba imati na umu da one otežavaju
vetrenje dušeka koji se i tokom dana mora provetravati,
kako s gornje tako i s donje strane. Ko ne želi da se
odrekne fioka mora paziti da one potpuno ne zatvore
krevet i da ih povremeno drži izvučene.
Dimenzije kreveta
Osnovno pravilo za dužinu kreveta jeste
visina spavača plus 20 do 30 centimetara. Standardni
kreveti su dužine 200 cm, široki 90, a visoki 45 cm.
Bračni kreveti moraju da za svakog partnera osiguraju
najmanje 80 do 90 centimetara širine. Mogu se poručiti i
kreveti vanserijskih dimenzija – oni nude više
udobnosti, ali im je i cena viša, i to ne samo za
postolje nego i za dušek i podlogu dušeka.
|
